Краљ Александар Обреновић

Краљ Александар Обреновић рођен је 2/14. августа 1876. године у Београду. Родио се у породилишту које је лично финансирао краљ Милан Обреновић. Васпитаван је у Србији, а за гувернере је имао Др Лазара Ђокића и генерала Јована Мишковића. Сву бригу о младом престолонаследнику искључиво је преузео на себе краљ Милан. Такође, о трошку оца млади краљевић је послат на школовање у Париз. Враћа се у Београд са непуних једанаест година 1887. године.
21. фебруара/6. марта 1889. године краљ Милан Обреновић абдикацијом препушта трон своме сину Александру, а од тога тренутка, на челу Србије требало је да до његовог пунолетства, буду наменици: Јован Ристић и генерали Јован Белимарковић и Коста Протић. Четири године након ступања на престо, Александар преузима власт од намесништва, потпомогнут својим оцем Миланом. У време када је краљ Александар извршио дворску револуцију, и тако преузео власт, око њега се налазила неколицина високих официра, међу којима и коњички пуковник Лазар Петровић, који ће касније постати његов лични ађутант, а краљ ће га унапредити у чин генерала. Протести министра су остали без резултата, док је краљ је понављао да је тако боље за све. Нову владу је саставио краљев бивши васпитач, др Лазар Докић, са неколико угледних радикала.
На прослави 500-те годишњице Косовског боја 1889. године у манастиру Жича, митрополит Михаил је миропомазао краља Александра, у присуству краљевских намесника, министара српске Владе и руског посланика Персијанија. Чин миропомазања био је изузетно свечан. Претходно је млади краљ присуствовао бденију у Лазаревој цркви у Крушевцу, положио темељац за споменик Косовским јунацима и на путу за Жичу свратио у манастир Љубостињу, где је приређен нарочити помен на гробу Царице Милице. Посебним законом је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, које је добило ослобађање од свих пореских дажбина.
Због веома тешког положаја српског становништва у границама Турске империје, краљ Александар је посетио Цариград у лето 1894. године, не би ли измолио неке политичке повластице српског живља у Турској. Негујући добре односе са Грчком, краљ Александар је у пролеће, по повратку из Цариграда, посетио и грчки двор. На том, путу, после неколико векова, посетио је Свету гору и Хиландар, коме је претила опасност да га Бугари преотму. Том приликом хиландарско браство је поклонио је краљу Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину повељу манстиру и још неколико рукописа. Овом краљевом посетом и његовим великим новчаним прилозима, Хиландар је остао српски манастир.
У лето 1900. године, када су се краљ Милан и тадашњи председник владе др Владан Ђорђевић налазили ван Београда, краљ Александар је изненада објавио своју веридбу са Драгом Луњевица. Многи су се противили овоме браку, а Ђорђевићево министарство је поднело оставку. После неких недоумица код виших официра, краљ Александар их је окупио у Саборној цркви10. јула 1900. године на парастос страдалим жртвама у ратовима за ослобођење Србије и одржао им говор:
„Ја сам глава Дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности Династије. Према томе мишљења мога оца у делу моје женидбе је споредна ствар и малог је значаја. То је главно шта мислим ја, а не мој отац. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, с тога справом разрешио дужности команданта активне војске.“
После објављене веридбе, уследила је краљева женидба 23. јула 1900. у Саборној Цркви у Београду. У спољној политици краљ се окренуо одмах Русији, пустивши претходно радикале из затвора оптужене за Ивањдански атентат. Услед таквих догађаја гроф Голуховски, иначе аустроугарски посланик у Бепграду, упутио је оштар протест. Нарочито велики проблеми за краља Александра настали су непостојећом трудноћом краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету.

Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији, а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902. године краљ Александар је послао у Беч свог личног секрета Милоша Петронијевића с обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, и то, по својој прилици, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустро-Угарској. На то је оштро протествовао руски министар иностраних послова гроф Александар Ламздорф, у Нишу када је крајем 1902. дошао у посету краљу Александру.
У ноћи 29. маја/11. јуна 1903. године, група завереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, извршила је преврат . Краљ Александар Обреновић и краљица Драга зверски су убијени у спаваћој соби, тела су им бачена преко прозора. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: председник владе Димитрије Цинцар-Марковић, војни министар Милован Павловић, оба краљичина брата Никодије и Никола Луњевица. Капије Двора отворио је официр Петар Живковић.

Краљ Александар и краљица Драга почивају у крипти Храма Светог Марка у Београду.