Ђорђе Обреновић-Христић, ванбрачни син Краља Милана и Артемизе Христић. Непознати Обреновић.
Стари Београђани приповедају да су се у данашњој згради Клуба књижевника, некада кући знаменитог Србина и великог државника Милана Пироћанца, упознали краљ Милан и Артемиза Христић.

Убрзо пошто су се упознали између владара и Артемизе Христић родиле су се симпатије, а потом су отпочели и везу.
Краљ Милан је абдицирао 22. фебруара 1889. године, а пре тога се развео од краљице Наталије. Својим пријатељима је поверио тајну: да жели да ожени Артемизу, која се у међувремену развела. До брака, барем званичног, није дошло. Крајем те године рођен је Ђорђе, који је одмах у јавности означен као ванбрачни син краља Милана.
Непознати Обреновић

Све што се тиче Ђорђа до данас је остало у великој мери неразрешено. Његово име се помиње у историографији на ограниченом броју места. Тек кроз периодику и неке друге изворе успева се да се, између редова, сазна нешто ново.
Ђорђе се до пада династије Обреновић 1903. Године помињао у контексту писама, које је имала Артемиза, а у којима га је краљ Милан признавао за свог сина. Краљ Александар је наводно ишао у Цариград, код Султана, да од њега тражи да му да та писма. После Мајског преврата чланци о Ђорђу се појављују у великом броју новина у иностранству.

Неретко у многим натписима се помиње као последњи Обреновић. Оно што се сазнаје јесте да је Ђорђе живео у Цариграду, да су на њега неколико пута покушавали да изврше атентат, да га је усвојио пријатељ краља Милана Еуген Жичи, да је требало да се школује у познатој бечкој терезијанској школи, али да је дошла забрана с врха; да је био познат по својим акробацијама, које је умео да изведе користећи два револвера и да је зато наступао чак у једном циркусу; да је користио два имена: Милан Христић и Ђорђе Обреновић. Могло би се навести још неколико занимљивости из његовог живота. Међутим, оно што је чињеница јесете да се он скоро уопште није помињао у српској јавности.
Пера Тодоровић га је у својим новинама помињао али под именом Обрен.
Оно што се може сазнати на основу неких натписа из тадашњих страних новина, јесте да је Ђорђе учествовао у контраверзи из 1906. Године. Васа Казимировић наводи да су се по Србији растурале разгледнице на којима је био његов лик и натпис вође контразавереника капетана Милана Ј. Новаковића, да је то једини прави наследник српског престола. Треба имати у виду да је капетан Милан Новаковић у свом дневнику, који је објављен неколико недеља по његовој погибији 1907. Године, писао о Ђорђу, али у врло лошем светлу.
Познаваоци стране штампе, на основу фотографија које су излазиле, у страној периодици, потврдили су да је реч о аутентичним фотографијама, као и да је лик Ђорђа Обреновића остао непознат нашој савременој јавности. Упркос свему томе, само на основу фотографије, може се утврдити, да постоји невероватна сличност Ђорђа са његовим оцем краљем Миланом Обреновићем.

Ђорђе Обреновић